"Социјалистичка партија Србије и у овом, модернијем документу остаје верна основним идејама социјалне правде, солидарности, принципима равноправности, залаже се за друштво једнаких шанси..."
-Извод из програма СПС-

СОЦИЈАЛИСТИЧКА ПАРТИЈА СРБИЈЕ

ГРАДСКИ ОДБОР НОВИ САД
Нови Сад, 22. јун 2007. године

ИЗ ИСТОРИЈАТА И ПРОГАМА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ СРБИЈЕ

КОНФЕРЕНЦИЈЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ СПС У НОВОМ САДУ

- Прва конференција Општинске организације СПС у Новом Саду одржана је 9. октобра 1990. године, и то се сматра даном оснивања Социјалистичке партије Србије у Новом Саду.
- Друга конфернција Градске организације СПС у Новом Саду одржана је 12. септембра 1992. године
- Трећа конференција Градске организације СПС одржана је 10. фебруара 1997. године
- Четврта конференција Градске организације СПС у Новом Саду одржана је 4. фебруара 2000. године
- Пета ванредна конференција Градске организације СПС у Новом Саду одржана је 19. октобра 2002. године
- Шеста конференција Градске организације СПС у Новом Саду одржана је 19. октобра 2002. године
- Седма конференција Градске организације СПС у Новом Саду одржана је 28. октобра 2006. године

ПРЕДСЕДНИЦИ ГРАДСКОГ ОДБОРА СПС НОВИ САД ОД 1990. ГОДИНЕ

1. Др Зоран Стојановић, рођен 1947. године, доктор правних наука, професор на Правном факултету у Новом Саду - председник од 9. октобра 1990. године до 20. новембра 1991. године, када је, због нових дужности (декан Правног факултета и потпредседник Скупштине Града), разрешен дужности председника.
2. Др Владимир Дивљаковић, рођен 1946. године, доктор физике, професор на ПМФ у Новом Саду - председник од 20. новембра 1991. године до 12. септембра 1992. године.
3. Др Миодраг Злоколица, рођен 1943. године, доктор техничких наука, професор на ФНТ у Новом Саду - председник од 12. септембра 1992. године до 2. септембра 1993. године.
4. Др Јован Радић, рођен 1949. године, доктор економских наука, професор Универзитета у Новом Саду - председник од 2. септембра 1993. до 28. новембра 1995. године.
5. Др Јован Бабовић, рођен 1946. године, доктор наука, професор агроекономије - председник од 28. новембра 1995. године до 10. фебруара 1996. године.
6. Мр Драгомир Ђукић, рођен 1955. године, магистар економских наука - председник од 20. фебруара 1996. године до 10. фебруара 1997. године.
7. Др Јосип Чикош, рођен 1943. године, доктор медицинских наука, запослен на Институту за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици, професор на Медицинском факултету у Новом Саду - председник од 4. марта 1997. до 4. фебруара 2000. године.
8. Мр Бошко Перошевић, рођен 1956. године, магистар економских наука - председник од 4. фебруара до 13. маја 2000. године, кад је убијен на Новосадском сајму.
9. Др Павле Будаков, рођен 1945. године, доктор медицинских наука, професор на Медицинском факултету у Новом Саду - председник од 27. јула до 27. новембра 2000. године.
10. Др Светислав Крстић, рођен 1955. године, доктор физике, запослен у Нафтној индустрији Србије; - председник од 10. марта 2001. године до 28. октобра 2006. године.
11. Др Синиша Севић, рођен 1972, доктор медицинских наука, запослен у Клиници за инфективне болести Клиничког центра Војводине - председник је од 28. октобра 2006. године.

ИЗ ПРОГРАМА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ СРБИЈЕ

На Шестом конгресу Социјалистичке партије Србије, одржаном 18. фебруара 2003. године, усвојена је Декларација која је саставни део Програма СПС.

Социјалистичка партија Србије и у овом, модернијем, документу остаје верна основним идејама социјалне правде, солидарности и начелима равноправности, залажући се за друштво једнаких шанси.

У документу је посебно значајна реафирмација основних циљева и опредељења, а то су СЛОБОДА и ПРАВДА, основе демократске социјалистичке идеје.

Као основне вредности остају СЛОБОДА, СОЦИЈАЛНА ПРАВДА, СТВАРАЛАШТВО, СОЛИДАРНОСТ И МИР, што је била суштина и досадашњег Програма СПС. Програмска декларација представља иновацију и доградњу Основа програма СПС.

Новину у том документу представља поглавље РЕФОРМА ПАРТИЈЕ, у којем се говори о протеклих неколико година, објективним и субјективним тешкоћама, нашим највећим пропустима и грешкама, а то су кадровска политика и различите коалиције које су штетиле партији.

Потпуно ново поглавље, примерено новим економским условима, јесу ПРОБЛЕМИ У ДРУШТВУ - НАШИ ОДГОВОРИ, где се, и као предуслов, на прво место ставља бржи привредни развој и већа запосленост, зауставља пропадање привреде и развој у свим њеним областима, с тим да се инсистира на социјално праведном моделу приватизације, ефикасном и правичном пореском систему. Циљеви националне развојне стратегије за које се залаже СПС јесу повећање друштвеног производа и друштвеног богатства по становнику и по запосленом, повећање запослености, побољшање услова живота, повећање штедње и укупне акумулације ради инвестирања у промене привредне стуктуре и технолошки напредак тако да се ресурси земље и по мерилима светског тржишта користе на најбољи начин. При томе, развој мора бити "одржив" са становишта разумне мере задуживања здраве животне средине.

У делу Декларације који се односи на пољопривреду унесена је одређена прецизност и промењен редослед питања. Основни став је да се социјалисти залажу за развој пољопривреде и села као један од приоритета укупног економског и социјалног развоја, а против либерализације услова привређивања у пољопривреди, јер неконтролисана либеризација доводи до нестабилности у производњи.

У одељку БОРБА ПРОТИВ СИРОМАШТВА - ЗА СОЦИЈАЛНУ СИГУРНОСТ И ЗАШТИТУ - ЗА СОЛИДАРНОСТ У ДРУШТВУ изражено је начело социјалне правде; социјалисти се залажу за хумано и праведно друштво у којем су обезбеђени услови за свестрани развој сваког човека, одсуство привилегија и помоћ појединцима који живе у оскудици и сиромаштву. Активна форма социјалне политике, за коју се залаже СПС, афирмише се кроз политику пуне запослености.

Када је реч о систему пензионог осигурања, СПС сматра да у његовој реформи држава мора гарантовати право на пензију свим запосленима - и радницима и пољопривредницима. Пензија мора пратити раст трошкова живота.

Када је реч о здравственој заштити, залагање СПС је да основна заштита мора бити доступна свим грађанима.

У делу који се односи на екологију инсистира се на залагању за еколошки одговорно друштво и борбу за остваривање еколошке политике као саставног дела развојне политике, а посебно за остваривање права на безбедне услове рада и здраву животну средину.

У поглављу о образовању, култури и науци, СПС залаже се за очување достигнутих тековина бесплатног образовања, да школа буде доступна свим грађанима у складу са њиховим личним способностима и да школовање не зависи од материјалних могућности породице. Услов за то је да сви корисници бесплатног образовања испуњавају своје школске обавезе. Посебно се наглашава образовање одраслих, јер савремени светски токови мењају и техничко-технолошку основу рада, те је неопходно усавршавање током целог радног века. Реформа образовања, како је види СПС, мора да буде целовита и обухвати све нивое образовања, од основног до универзитетског.

Кад је реч о веронауци, социјалисти остају при ставу да је то питање решено уставним одредбама, а томе је у супротности њено увођење у наставно-образовни процес.

Кад је реч о правосуђу, СПС се доследно залаже за поштовање независности судске власти и поштовање начела уставности и законитости. СПС се залаже за ефикасно сузбијање свих облика криминала, посебно корупције, као и за оспособљавање надлежних органа у материјалном, кадровском и сваком другом погледу ради делотворнијег остваривања тих задатака.

Када је реч о држави, СПС се залаже за јаку, стабилну и демократску државу српског народа и свих њених грађана.

СПС се одређује и према данас једном од најважнијих политичких питања - АУТОНОМИЈИ ВОЈВОДИНЕ, нудећи средње решење, између заговарања за потпуно укидање аутономије и оног који заступају такозване аутохтоне војвођанске странке, а то је залагање за државност Војводине. СПС се залаже за уставна решења из 1990. године и одређену децентрализацију државних послова.

У делу декларације који се односи на Косово и Метохију, СПС полази од тога да је то првенствено национално, етничко, историјско и државно питање српског народа и неодвојиви део Републике Србије. СПС се залаже за истинску мултиетничност Косова и Метохије и упозорава да ње нема без повратка изгнаних Срба, Црногораца и припадника других националних заједница, и одлучно захтева да се приоритет у раду свих субјеката ангажованих на Косову и Метохији да безбедности, масовном и хитном повратку свих прогнаних.

У поглављу о ЛОКАЛНОЈ САМОУПРАВИ дато је ново решење које треба да избегне последице претеране децентрализације система одлучивања, али и да спречи снажну централизацију и етатизам. СПС се залаже за образовање више различитих облика локалне самоуправе (сеоске, малоградске, градске, великоградске и метрополске), зависно од броја становника, територије и материјалних ресурса. На основу тога би се одређивао скуп послова који су у искључивој надлежности одређеног облика самоупрве, односно њених органа.

У МЕЂУНАРОДНОЈ ПОЛИТИЦИ СПС и даље остаје на становишту да само слободна и независна земља може својим грађанима обезбедити развој и благостање, те да наша спољна политика мора бити фактор мира, самосталности и развоја. Очување суверенитета и независности земље најважнији је задатак. Због тога наша спољна политика треба да буде таква да осигура заштиту националних интереса, мир, демократски развој и просперитет. Неопходна је сарадња са свим земљама на основу равноправности и међусобног поштовања. У том делу посебно је истакнута европска оријентација наше партије, а у посебном делу дати су и ставови о Хашком трибуналу.

Јасан је и став Социјалистичке партије Србије о светској борби против тероризма, као универзалне опасности, уз гаранцију да се та борба неће злоупотребити за остваривање других циљева и ужих интереса појединих земаља или група земаља.

Посебан став говори о улози наше партије у борби за праведније односе у Европи и свету, о међународним контактима, о регионалној сарадњи партија и покрета леве оријентације и о чланству у Социјалистичкој интернационали.